Браство

55 ко

И поиграх коња мога Преко горице,

Зачух вилу у дубрави Ђе пјесме пјева;

Ја уставих вранца коња, Да боље чујем,

И подигох бијел клобук, Да боље видим;

Ја јој манух марамицом, Да ми доигра, —

ЏШрије ми је долећела Него стријела,

Слађи ми је цјелов дала, СОлађи од меда.

о (5)

Подравла је наранџица Врхом зелена,

Под њоме је постељица Свилом везена,

На постељи ђевојчица Скоро верена,

На глави јој два вијенца Златом савјена,

На грлу јој два ђердана Дробна блсера

А на руди два прстена Драга камена.

Отуд иде стар делија,