Браство

279

Да ми дате по Јелача града И у граду студену водицу И на води коња и јунака“ “. Дивно снаха вилу послутала. Кад је била кроз гору зелену, Диже свилу од зелене траве, Ситни бивер уз преп бијеле, Ресе-вјенце уз оба рамена; Кад је била про Јелача града, Излазила јелачка господа, Међу њима Јелица госпођа, Вилину је снаху дозивала: „Оврн се амо вилина невјесто !“ Она њима тихо одговара: „Не би' ви се тамо поврлула, Да ми дате по Јелача града И у граду етудену водицу И на води коња и јунака“').

19. Девојке се мајдивније ките. Високе су оне горе,

Да би врхом доље пале,

Да се чини равно поље,

Да се сије свако биље,

А. највите босиоци.

Бовпоци 6' говорили: „Подајте ме ђевојкама,

Ђевојке ме дивно нове —

Љети, зими у љедарца“.

') Пјесме означене звјездицом (%) поклонио ми је мој пријатељ Божо Радовић, упитељ.