Браство

И њему је нареко сватове,

Него, Маре, приправљај дарове Сваком свату, што је за којега: Првијенцу киту и здравицу, Старом свату киту и здравицу, Младом куму дуњу и наранчу,

А ђеверу даре и ђевојку,

Младом Шпиру сандук и ђевојку“.

Опет тада; кад младожења полази у ђевојке: Појектала зелен гора, Ни од града, ни од дажда, Већ од игре млада Љуба Када оде у ђевојке, — ; Своје драте вјеренице. За њим мајка излазила, Сина Љуба дозивала: „Отан'), причекај, сине Љубо, Да ти речем овје ријечи! Када идеш у ђевојке, Твоје драге вјеренице, Л'јепо вједи, мудро збори, Јер су тамо све ђевојке Младе Даре другарлце, Да те не би забавиле; Ко те срете, нек ти рекне: „»Блато мајци која те родила, Благо љуби која тебе чега !“«“