Браство

287

Стеван ми лова ловљаше. Анђе му коња вођаше, Дава му зобат бисера Из свога екута свилена, Дава му пити водице Из своје руке деснице. г Стеван ми Анђи говори, (Дава јој прстен од злата): „О, Анђе мила и драга! Је ли ти дворба плаћена '“

„Јест, Стево, и преплаћена“.

10. Опет тада; пред слагањем прћије у скрињу (сандук). Ђевојачки сандучићи непозлаћени; Маре моли млада Сава, да јој позлати, (ве му златно и сребрно, амин да бог да! или, слагајући прћију: Марино се рухо слаже часом добријем. Маре моли млада Сава, да јој позлати, (ве му златно и сребрно, амин да бог да") !

У) За младожењом припијевају оца дјевојчина (ако га има), за њим матер, браћу, стричеве, ујаке, рођаке и т. д. Докле дјевојке ово пјевају, припијевани мећу новаца у скрињу, обично сребрнијех (Види !. кљ. Вукових пјесама, стр. 26).