Браство

292

18. У младожење, прије него дјевојка по-

дијели дарове:

Пред двор Љубу зелена неранча, У неранчи сиви соко сједи, Крил'ма круни цвијет од неранче ; Цвијет Дари у скут упадаше. Ђевер снави тихо говораше:

„Онахо моја, румена ружице Шта ће теби цвијет од неранче '“

Ал ђеверу снаха проговара :

„Мој ђерере, мој златни прстене ! У Љуба ми пуно рода кажу, Ја не пмам за свије дарова;

Ако буду рода госпоцкога, Примиће ми две јеће за дарове,“

И 'енаси је бог и срећа дала: У Љуба су рода госпоцкога, Примите јој цв јеће за дарове.

19. У младожење, сјутри дам по вјенчању

кад дјевојка уђе у коло: Под оном гором зеленом

Мало се село виђело,

Велико коло играло,

У колу млада Даринка, Спустила свилу до земље

А русе косе до бедре

А ситан бисер до паса.

Гледо је Љубо делија: