Браство

22

гдје који бор овдје ондје, но ријетки су и као неке страже по логоришту.

Једном приликом видио вам неке моје сељаке гдје вијеку један велики бор. Упитам их за што га сијеку. Они ми одговорише: „па ваља нам“. Ја им рекох, да је то штета, и да знаду колику штету чине, да ни они не би то радили, а они се сви насмијаше, и ја их оставих. Мало доцније бор паде и Бог зна хоће ли га други кад год замијенити. Сваки удар сјекире овјећао сам као да мене удара. Ко прође испод Комова онијем путићем ва Штавне к Љубану преко Точила, тај не може проћи без неког страха који се јавља из осјећања а да не позна своје ништавило и своје ништавно биће. ( тога пута ко гледа Ком, тај гледа у вилу Божју. Путниче, прођи преко Точила, нећеш се кајати, али ве немој ни уплашити од оне огромне вивине која бе над тобом диже до небеса, то је Ком, то ву Комови, чији се врхови често не виде од силнијех и густијех облака; то је оно мјесто око којег ву ве збјегови српски често прикупљали, и нијесу се 60јали ни онда, кад су морали напуштати своје шитоме равнице и поља. Да, то је заиста поновни Ком.

Ко може рећи, да Комови нијесу били некада Богови! Њихна три врха право бу тројство природне силе, да и пак око 1857 године нека сила била је толико моћна и јака, те је Кому Злоречком показала своју јачу моћ и своју снагу, која се за тада с њиме само нашалити морала и хтјела. Те године распукао је врх — Баван — Кома Злоречког преко половине, да се стијена од стијене одвојила за пола метра. Дужина