Браство

80)

Лавкам себи, да вам за овака мјеста доста елободан био. Пењао сам ве више Пећеке Патријаршије поред ријеке Бистрице у најгорњу исповницу, и нимало се нијесам бојао. Ово моје пењање познато је Г. П. Срећковићу. Чак ни он а ни калуђери нијесу смјели да ме гледају онамо гдје сам се испео био и ту моју слободу укорили су. Силазио вам и у ону леденицу под Ртњем, кад вам излазио на Ртањ са садањим Епископом Жичким ЈГ. Савом. Од нав неколико вамо сам ја на дно леденице вишао и из ње леда и снијега изнио, а то је било при свршетку Јула мјесеца. На оба ова мјеста, ја нијесам осјећао баш никаквог страха, али при пењању на Комове у страху изобиловао вам, па ипак кад бих имао прилике пењао бих се на њих опет.

Изглед Дурмитора « Комова такав је као какав велики стог свијена, а Проклете планине бијаху се прошарале, и по њима ве виђаше највише сметова, те з00г тога изгледаху као каква корпа вршна шаренијех јајаца. По њима бијаше највише снијега, ваља да се за то и зову „Проклете“, Овакав изглед бијаше Проклетије у почетку јула мјесеца с Комова, и ако су ове на Југу.

На јужној страни Комова, испод планине Парине а од ове западно, налази се у планини мали срез Кучки — Брекут — од кога јужно настаје брдеки предео каменита Кучка Гора — нахија, — која се све од Кома нижијем брдима простире и спушта до поља подгоричког.

Кучи то су све вами Срби источног закона и онако славни јунаци као што је њихов војвода Марко Миљанов — Дрекаловић, —