Браство

На камен голи сузе си лио, Без оца, мајке, и добра брата, Куц'о ви заман на туђа врата; Разбио груди о јада стење,

У помоћ нико теби да крене; Сам си се јадан бранити знао, Заблуде туђе крвљу си прао; Кињен и мучен срце си стего, (С мегдана орле, ти ниси бего; Па када твоје сломи се крило, Ти само знадеш како т је било!...

'

Народе српски, боре поносни '!...

Све гране шљуби на врху твом; Стреси са себе песак несносни, Навејан љуто злобом душманском !... Засушит нигда стабло ти неће, Светова творац и тебе креће;

Нада ти даје животну силу,

Прећ' ћеш са њоме Харивду, Скилу '... Запојен њоме дивом ћеш бити, Могнеш ли с' њоме још двоје слити: Веру п љубав, алема оба,

Вечнога тад: се ти не бој гроба!...

На Васкрс 1893 г. у Београду. Стеван |). Јевтић.