Браство

Илија (накривио шајкачу) Пођимо, дакле, брате Зоране ! Кад сутра нова зора осване, Ко знаде где ће све нас затећи : Милунка (очајно прилази Илији)

Не могу збогом теби изрећи.. Тек седам дана ми смо верени, Ти си истрго срце у мени !.. (Хвата га грчевито за руке) Иванка (кити цвећем Цветанај обогом ми пош'о, снаго, животе, Шта ће без тебе наше вироте ; Цветан (свечано)

Од свог ми ока деца милија, Ал' народ зове, зове Србија !..

Чича Марко бурно ступа у средину. Женске се групишу на леву, а мушки на десну страну позорнице. Уздигнуо главу.

Лице му озарено светитељским сјајем. — Отежући) „Ал' народ зове, — зове Србија !!“ (громко) Да ди је наша земља прћија, Коју уз мираз другом дадоше

"Ох, за њу многи Срби падоше ! |

Свака је стопа сувом квашена,

Копитом уста хата гажена..

Били смо робље... | А земља цела големо гробље !| Љубе је полако љубио,

Главе је наше џелат рубио...

Па сада опет спрема окове,

· Да нам из жила цеди сокове...