Браство

22

Иван (узверено гледа) А бабо тде је ' Чича Марко (посрћући дође до Ивана и загрли га) Њ Ту је, Иване... Камо да није ! Ал' ти си болан : (Загледа га)

Ах, гле рана, крв...

Иван. Рани ме, бабо, азијатека стрр... Тешко ми јако... спремте постељу. | Рајха, Одмах ћу твоју испуниги жељу ! Хајдмо, снахо... (у поласку) Ах, како је блед ! Срце ми хладно — хладно као лед ! (Оде с Миленом) Чича Марко, Иван и два сељака, који га придржавају

Чича Марко (гледа у Ивана са саучешћем, прилази му и подиже косу са чела — благо)

А како, сине, рана допаде '

Иван (прибира снагу и испрекидано говори)

Шанац нам један, бабо, пропаде ! К'о вихар када храшће обори, Тако падаху наши злотвођи !

Крв за час целу земљу обоји,

А турска чега шанад освоји...

Бранећи барјак — знамен Србина, ин 8 а а Дочеках тане једног Јуре 77777 а.

да тим сам јоште рана допао,