Браство

295

опомињале су овога витеза да: дође земан ваља војевати, И допста он прегне свом силом, да отргне свој крај, од туђинског господарства.

Од почетка овога века, Турска држава почне да се распада на ситније своје делове, које мало по мало отрзаше петвековни робови испод страховитог „мача пророковог“, стварајући за себе нове државе.

Прва се отресе турског господарства Србија, па одмах по примеру њеном скочише Грци и Румуни, те помоћу оружја а и заузимањем Европских велесила, извојеваше за себе државну самосталност. И поред овога, и иначе труле стубове Турске царевине, највише затресоше самовољни и бесни јаничари; који се сваког часа бунише противу Султана и по својој вољи збациваху их, а мач пророков опасиваху ономе, који им највише даваше блага. Султан Селим 11, увиђао је грдне и штетне посљедице које ће усљед овог јаничарског беснила, постићи његову државу; за то науми да их се отресе уводећи нове реформе у својој земљи, по европском начину. Но кад се јаничари због тога побуне, а улема га анатемише, он мораде предати владу једноме своме рођаку, који га баци у тамницу па га доцније и погуби, кад од њега оружаном силом захтеваше паша Рушчучки, Мустафа Барјактар највећи поборник Селимових рефорама, да се уклони с престола и уступи га поново Седиму. Али овај султан плати главом за смрт Селимову од истог паше, а мач пророков опаса о своја јуначка бедра чувени реФорматор Махмуд 1, који по што најпре саби улеми рогове у главу тиме што узе за Шепл-ул-ислама свога човека који у свему благосиљаше његов рад, — он онда позове јаничаре да се покоре његовим реформама. Но, они