Браство

299

сити оружје. Но пре тога, велики везир изведе Чавдара и пред самог Султана, коме се јако допадне појава и држање овога, јер беше необично лепи стасит. Султан га прими врло љубазно, обећавши да ће помоћи своме народу колико год може. Том му приликом поклони цар доста новаца и веома лепог хата из своје коњушнице, кога Чавдар свечано дојаха у своје село В. Крчимир.

Мучили смо се у Ловчи те смо зарађивали комад хлеба да се исхранимо — вели баба Јаглика кћи Чавдарева. — Али и нас једно јутро огреје сунце. Дође сам паша и још много Турака у нашу кућу где смо становали. Пошто се сви искуписмо он нам рече; да се спремимо за пут да идемо својој кући где нас отац чека. Тада нам порезаше нове хаљине и свима дадоше, па нас на колима испратише све под стражом до В. Крчимира, где затечемо оца.

Од тог доба Чавдар је слободно и мирно седео у своме селу радећи тежачке послове. Турци су га потајно мрзели, али му ништа нису смели чинити, јер га сматраху за царева „доста“ и пријатеља па су се чешће и елонили од њега.

1861. године, један бег у једном селу близу Власотинца силује једну девојчицу. Отац осрамоћене девојке потужи се својим сељанима, и они скоче на тог и иначе поквареног бега који једва испред праведне народне освете жив утече, оставивши све што је имао те сељани разграбе. По примеру њиовом, побуне се још нека села противу својих господара и протерају их, па онда пошљу жалбу Султану у којој тражаху да се стане на пут насиљу господарском, и. да им се отргну господарлуци из руку. Турске пак власти, подмићене