Браство

304

затворен у неку кулу. Но вероватније ће бити оно прво.

Од порода живе су му и данас три кћери и много унука од сина му Анђелка, кога су Турци после много мучили и кињили, те само дочекавши ослобођење Заплања, — умре, пошто буде изабрат за председника у својој општини,

Народ је у разним „легендама“ обесмртио име овог свог јунака и витешка дела његова. Сваки Заплањац с поносом прича како га пушка није могла убити, но је истресао куршуме из недара као пшенична зрна. Садразам се уплашио од њега кад га је први пут видео.

На захтев неких Турака, осуди га Садразам да се „посече“ — погуби.

Недељу дана — прича народ — ковата је нарочита сабља, која је 10 ока била тешка. Али опет нико се није смео усудити, да њоме скине главу с рамена овоме Диву, јер се свак осећаше нејак и слаб и вероваше да га никаква сабља не може посећи. Народ још верује да је Чавдар жив, управо замишља да не може никад ни умрети. Да је затворен у неку „гвоздену кулу“, која је 40 конака далеко преко мора, иту га и дању и ноћу чува по један „табор“ турских низама. Пре две године беше се пронео глас по Заплању, да се Чавдар избавио ропетва, и да ће кроз који дан доћи у Заплање. Овоме се свако живи обрадова. Но једни се брзо уверише да то није истина, а други и дан дањи очекују његов повратак.

Стојан Чавдар био је високог и крупног раста. Црномањаст, и у опште врло леп и стасит