Браство

323

Ово је питање и сувише важно, и решење њетово није нам лако, јер се тиче наше коже, наше судбине, нашега опстанка или неопстанка. Тиче се најкрупнијега питања; да ли ће нас Срба бити на свету или не“ Да ли ће деца наша, унучићи и праунучићи наши, певати лепе песме наше на овоме парчету земље што се зове српско, или ће остаци њини кукати на развалинама дома свога, куће отаџбине своје, док на послетку и њих нестане...

Турска за то и пропада, што не може да се сложи са захтевима новога времена, што не може да се прилагоди модерној култури, на кратко, што није способна за цивилизацију. Па да ли ће моћи да се сложе и прилагоде њој, да ли су способни да приме цивилизацију народи, који остају на Балканском полуострву иза Турака '

Нама би много угодније било, кад бисмо одговорили да могу, и да ће њино царство бити на Балкану по одласку Турака. Али, допустимо и противних мишљења. Исти онај научник,') који је хватао цифре о опадању Турака у Јевропи, хватао је и друге, по којима излази, да колико се турска раса или народност губила и смањивала, у толико се германска раса или немачка народност у тим земљама множила. И кад би се узела иста сразмера и за ово, онда би изишло, да ће онога дана кад нестане Турака у Јевропи, на развалинама њиховога царства бити највише немачке народности, која би као најинтелигентнија била и „владајућа“. И наша маленкост имала је срећу или несрећу да слуша и чује, када је овај поштовани научник у патриотскоме одушевљењу узвикнуо: ,„... И тако, господо, ми смемо поуздано тврдити, да ће се за

1) Про. Бирнбаум, на упиверситету у Липисци. 21