Браство

(усправи се па гледа наоколо)

Гледај тамо, гле !... И ветар благи... сунца сјајни лик, Све ми то збори: проклет издајник !

(бурно) (х, сине, сине, ти ми уби век, Па проклет да си — проклет за навек !

Па проклет... јао... (посрне, па се грчевито ухвати за стуб од трема да не падне).

Појава једанаевста.

(Из собе излази Станија, са запаљеним лучем у десној руци. Коса, јој расплетена. Изгледа као да је с ума сишла. За њом

па се појави румена светлост од ватре). Њ

Станија Ха, тако! гори! Нек: разнесу пето вихори !... Нек' гори све... све... к'о крв у мени, Шта ће ми твоји срамни спомени ' ! Ха! Ха! Ха! Ха! (Као Фурија слеги са трема и нестане је у шљивику. Из да-

лека се чује само њен дивљи, сграховити смех).

Чича Марко (као да се пренуо иза сна) » Е , Ко се то смеје :

% (Гледа на ону страну, одакле долази пламен). А 4 „7 7 м= . # Ха, како пламен из собе греје ! "2 Ватра '... Шта је тог... / и | собе Иванове чује се Рајкин очајни врисак). |# пришао пеемути ува рарбемтаору РА Саба има „о стао И атмањ". а # Овамо, Марко ! # Гаси се... гаси... сунце нам јарко !... Чича Мајко погресен, пође онамо од куда се врисак чује, па за тим се окреће на ону страну од куда пламен лиже.

Пе зна куда ће пре).