Браство

Будимо мирни... мирни обоје, Још живи Зоран, Јанко, Радоје ! (Звона непрестано, звоне- Чича Марко у једаред се тргне о теањашниЕ Еп дрхђућим гласом говори) Не звон'те тако! Та доста је било! Прво се сунце за облаке скрило ! Не звон'те више !.... Ох, тише, тише... (покрио лице рукама. Тишина. За тим прилази Рајки, која тихо јеца, и ухвати је за ВУГаМа Не плачи, жено!... Бог је тако хтео | Што нам је цветак тако рано свео! Ох, све ћу дати!.. Нека, нек носе! Лавови стари бури пркосе!...

(одушевљено) Да бољи дани Србији сину Све жртвоваћу за отаџбину!

(Прилази Рајки. У тај мах улазе сељанке са босиљкомћ и воштаницама у рукама. Побожно се крсте и улазе лагано у собу где је Иван издахнуо),

(Зазеса пада)