Браство

4Л

Чича Марко (изненађен ; гледећи у његово одело). Отаџбина, је ли' Е Зар твоје срце туђину жели | дар је тамо отаџбина твоја, Где туђинци шире крила своја ' Чича Стеван (у све већем одушевљењу) И та је земља српска од старина, И то је наша стара дедовина ! Ал опет, чуј ме! Другу једну волим, Џа за њу вишњем Богу се молим, Да је срећна — срећна по сто пута, Да је цвећем — славом обасута ! Чича Марко (гледа у Стевана; устукне један корак натраг,

па онда муцајући говори)

Даље... Даље...

Чича Стеван.

Ах, ја оставих брата; Пођох широм света непозната, Да далеко трајем горке дане....

Чича Марко (узбуђен ; стеже груди; јеца, па онда са узвиком полети на груди Стевану)

Ах, ти си, ти си, брате Стеване !... Чича Стеван (такође грли Марка) Марко, брате мој !... Чича Марко.

Ох каква срећа !

Чича Стеван. Од сунца, неба, много је већа !