Браство

ПИ ПРЕНЕО Е а 5 У Му

13

ширити међу Србима, својим бесмртним списима, савремену европску просвету. Да треба наш народ у просвети изједначити са осталим европским образованим народима; да му треба писали и у школама учити га на народном језику, како би се просвета што брже и јаче у њему ширила; да све треба и у животу народа и у животу појединца одбацити, што не може одржати критике здравога разума; да се треба опростити старих предрасуда, сујеверица, рђавих навика и порока, а на место тога пустити, да у пуној мери наука просветли српеки дух, — врлине, пак, и породичне и народне и човечанске, да, загреју ерце и душу српском народу: то су главна, начела нашег новог просветитеља, Доситеја Обрадовића; на тим основима даље се развијала српска проевета и књижевност; на тим основима она стоји и данас, доносећи и све више обећавајући плода српском народу. Јер, као год што је Свети Сава, оставио за собом ревносне следбенике, који су његово дело наставили и у српеком народу утврђивали средњевековну хришћанску просвету, тако је и Доситеј, и за живота и после смрти, имао и за собом оставио ваздан следбеника, који су његоге узвишене замисли у дело приводили и данас приводе.

(С тога, као што је средњевековна просвета била необорива тврђава и бранич српскога народа у времену, кад му је био јако угрожен опстанак, тако ће и права савремена просвета, својски гајена и ревносно подизана, не само штитити и бранити српски народ онде, где је још и сад угрожен, — него ће му и у будућности најпоузданије обезбедити опстанак у данима какве било опасности.