Браство

човек чисто очима тражи места, где су гозбе биле, где се војска за бој спремала, где су били мегдани пи витешке игре, у којима је многи јунак окушао своју снагу, опробао своју моћ; тражи места, где су непријатељи на град нападали ит. д. Пред очи ти излази представа господске трпезе за којом господар наздравља пријатељима и господи, све по реду и по старешинетву, и труди се да у двору господскоме свак буде задовољан и весео. Или ти се чини да са града видиш витешку борбу, или трку, или утакмицу; чини ти се да градско поље оживљује и сија сјајем силне госпоштине, а ти не знаш, у шта ћеш пре погледати: или у јунаке, или у коње, или у светло, бојно оружје, или у дела, која ти витезови пред очи изводе. Поред себе, на бедему градском, чини ти се да видиш дичне госпе старога времена, чије су очи управљене у градско поље, да се чуде чуду од јунаштва. А јунаци распаљени њиховим погледима, занесени славом, а ношени частољубљем, купају се у зноју и напору, а њихове коње спопадају пене беле и крваве. — Или ти се покаже другојача слика. Искрсавају мутни дани озбиљне прилике. Не чујеш ловачки рог, занеми пеема п весеље, умукне весели грохот на двору војводином, заћути војвода и преко чела му прелећу тешки облаци. И кад залупају бубњи, и кад одјекне рог или труба, не чине се сад припреме за, лов пи весеље, већ се из подграђа, из села, заселака, и катуна, подижу војници из својих клетишта, да их војвода поведе онамо, куда господар земље захте, да му делом покажу ваљаност и оданост своју.

Топлица обилује оваквим утисцима.

Али ћеш узалуд ишчекивати, да ти ту народ прича доживљаје својих градова и војвода. Народ овде не зна граду подграђа, не зна му трга, не зна