Браство

КАО „хоЖжоЖжо%а. ожожожохжохожохожоХо ко Хо Жа НА ТИ ор<об олр<фе А ба

48 о Е д у ~ ; Кра 3 у 6 - у Ба. % ха У, 29 Е 7 КУМ МЕ 4,5) > - =

ПР тока Уа 6)

"

БОЖЈА КАЗНА

ПЛО НАРОДНОМ ПРИЧАЊУ.

зе

Уортаче се двојица сиромаха са земљом: њивама, ливадама и пашњацима, — већ чега су шта имали — да заједнички раде; у тај посао уложе још, колико је ко имао, и новаца.

Кад су се тако угодили, онда домаћин — који се звао Јован — рекне, на растанку, ономе другом — коме беше име Петроније:

— Хајде, па сутра зором, да опљунемо у шаке п да увек сложно радимо !

А Петроније му одговори:

— Ако да Бог здравља и живота и хоћемо!

— Дао не дао, ми ћемо сутра на њиву, па то ти је! рекне на то Јован.

— Немој тако, Јоване брате; Божја је воља, пи ми смо сви у његовој руци. Ко зна, шта носи дан, а шта ноћ. Ми ћемо ноћас омркнути, али —

ко ће знати — да ли ћемо и осванути. — Оно тако је, каже на то Јован, али, ми смо сиромаси, па нам — зар — Бог неће п здравље

одузети.