Браство

310

~

власти саме напустиле управу над српским цркве_ ним општинама, на територији пећске патријаршијс, поводећи се варљивом ондашњом аустријском | политиком, како се је могла српска сиротиња доцније борити и чувати свој језик и народност“). Разуме се да би Србин сада певао другу песму, да су наши патријарси чували свој законити престо у Пећи. Да су гипули један за другим, само да су сачували ту једину заоставшу, из средњега века, стару српску власт. Данас не би било ни бугарске државе оваке и оволпке, а то ли бугарских школа по српским крајевима и старим српским епархијама. Сем бегетва наших патријараха у Аустрију пре 200 година, и српски устанак у Шумадији, у почетку овога века, допринео је пи помогао слободније развијање бугарке мисли и пропаганде по српским класичним крајевима. Онда, у почетку овога века, Орби су се из једнога крајичка непрестано бунили и тукли с Турцима, те су их Турци тога ради страшно мрзели, сем старих косовских омраза, и несу хтели да чују нигде за српско име, због чега се је баш име бугсрско и подизало, у српским крајевима, јер су прави Бугари на Балкану, у очима Турака, онда били права јагњад — мирна раја, још од своје предаје Турцима пре 200 година; те су увек и радо слушали кад им се Хришћанин каже:

у Гедеон Јуришић у својем „Дечанском Првенцу“, стр. 122. ево шта прича у половини овога века (1852): „Мени је за чудом ово било, кад сам чуо. како овај јужни народ српски оба патријара осуђује, што су народ српсви одавде извели, говорећи :, Патријарси све боље и боље Фамилије побраше, који су могли и имали с чим путовати, и у, Немачку одведоше; сиротиња, која није могла за њима ићи оста безглавна. да тим на упразњену земљу населише се Турци и Арнаути...,...... А да нису патријарси нашу браћу од нас, одвоили, не би могли Турци прекомерну ову силу над нама. заузети“.