Браство

311

„Болгар“ или „Бугарин“, па ма ко био у овим крајевима. Турци на знају и не памте да су се кад год тукли с Бугарима, међу тим Бугари и сада у згодним приликама причају Турцима да су суплеменици, једне татарске гране, и да их још друге друштвене и политичке прилике везују и зближавају. За то се увек сваки Турчин блаже изражава и данашњи дан о Бугарима, а још му је и данас сваки Србин ђаџр и крв у очима.)

То благо расположење Турака наспрам Бугара, а мрко ногледање на Србе, осмелило је Бугаре, поред других још политичких утецаја са стране, да се усуде п размиле по Страрој Србији и Маћедонији, и да народу причају бугарштину; побунивши народ прво противу грчких (патријаршијских) владика, под видом да хоће словенске владике и словенско читање у црквама. Народ помућен и одавно остављен од својих духовних пећеких главара заборавио се под ондашњим турским притиском, а никога неје било бар из обновљене мале Србијице (Подунавске Србије) да то види, сазна и стане на пут колико се онда могло. А да се је умело и хтело, могло се је много урадити у корист заштићавања, српскога народа у овим крајевима. Међу тим Бу: гари су већ почели у велико да концентришу своје колоније у Цариграду, знајући шта се може на врелу урадити, вешто су се увлачили појединим пашама. и околини султановој, учећи турске школе и увлачећи се у турске службе; а кад је и руска политика сазрела да помаже Бугарима, она је у лицу

„Р"

5) Истина сада се већ, у последњим данима, све више испољава код Турака сумња наспрам Бугара, што се ови слободпије крећу у својој кнежевини, и што јавно претендују на Маћедонију. У толико се Турци сада блаже изражавају о Србима, хотећи тиме да паралиту неоправдане тежње Бугара. То је чист политички маневар Турске.