Браство

28

што скидох пушку“. „Не знам“, одговорих. „Скидох је, јер смо ту скоро овде долазили на извиђај; нађен је убијен човек“. Није хтео одмах да ми казује, да ме не би поплашио.

Путем наиђемо на један поток између села, Г. Кординца и Рељинца, насељен пре 3—4 године народом из Старе Србије, који ту начини нешто јадних кућица. Село се зове гЈуговац, пили обичније по потоку, Томин Поток. На ђенералштабној карти овај се поток зове „Толин Поток“.

За села Рељинце, Баботинце п Трнаву, која су ту близо једно до другога, чух да су добила своје име отуда, што су се са Боденика (врх на Јастрепцу) надбацивали топузом : некаква баба, Реља и Трнак. Где паде бабин топуз, место се прозва Баботинце ; тде Рељин, Рељинце ; а Трнаков, Трнава !

Између села Булатовца и Д. Трнаве, откопан је пре годину дана некакав зид, за који кажу да је стара црквина.

Још мало и ево нас у Доњој Речици у селу; које ни положајем својим, ни изгледом, нити ичим другим, може лепо утицати. Рупа, па то ти је !

Народ је у Речици сам досељеник. Распитивао сам о каквим било остацима из старине, па ми ништа не умедоше казати. Питао сам и о старим свештеничким породицама, код којих би било чега од старих књига или синђелија, али ни тога не нађох. Г. Филип Поповић, учитељ у Речици, рече ми, да је његов отац Сима Јанићијевић био од свештеничке породице, да је бпо свештеник у Приштини, и да му је остало нешто старих књига. Разгледао сам те књиге, које нису, Бог зна како, старе, и међу њима нађох једну књижицу од седам листова који су, /, табака велики, исписани крупним црквеним словима. Наслов јој је: „ШКесна стома келикомче-