Браство

47

8. јуна, пребродивши Топлицу, упутих сеу Губетин, село на десној страни Топлице, на средини између Конџеља и Прокупља, да по наредби г. министра просвете прегледам приватну, губетинеку, основну школу. Ову су школу основали сами сељаци, јер не имађаху школе у близини, а осећали су потребу за школовање евоје деце. У Конџељ и Прокупље, места по један сахат удаљена, нису могли слали своје деце, јер бп морала прелазити Топлицу, а прелажење је и лети неугодно п немогућно, јер нема мостова, а зими је апсолутно немогућно. Народ је ишчекивао, да му се школа отвори, па кад се не отвори, отвори је сам, бирајући и наставника, и школске потребе онако, како сам разумеваше и за добро налажаше. Нити у овом избору беху срећни, нити имају какве користи од ове школе, где полуписмени наставник само броји дане, и чека своју награду, а о успеху и не уме да брине. Деца знају скоро толико исто, колико су и пре школе знала. Предложио сам г. министру да овде оснује сталну школу, за коју се види народно одушевлење већи из тога, што ју је сам подигао како је умео и знао.

Губетин је мало село од 35 кућа, насељено самим насељеницима из Старе Србије. Има и своју цркву, која је подигнута пре неколико година на темељу старе запустеле цркве (Св. МШетке, коју су тако звали и Арнаути староседеоци.

Председник општине горњостопоничке, под коју спада и Губетин, Марко Букумира, родом из села, Ступа 5 сахата од Сенице, у Старој Србији, казивао ми је да се од Сенице на четврт часа, на брду _ Дубници, познаје стари опали град, у коме су бпли двори Васојевић Стеве. Испод Дубнице је река Врело, на којој су некада биле воденице Васојевић Стеве.