Браство

говор завршује тиме, што мисли да би стари град Копријан ваљало тражити пре у овом градишту, него на другом месту.

Између села Гадишта и Бреста има једно црквиште, чиј се темељ лепо познаје. Темељ је саграђен од широких цигала које су ваљда са градишта, али само црквиште изгледа да није старо. Дужина црквишта са олтарским удубљењем износи 8,20 мет., а ширина 3,70 мет. Црквиште има и препрату. У црквишту сам видео и једну лепу танку, белу мермерну плочу.

10. јуна пошао сам на запад у село Мекиш, да и тамо прегледам школу. Мекиш је на Бугариновачкој реци под другим таласом Добрича. Насељен је староседеоцима.

Мекишани су за време Турака, као и сва околна села, имали агу (господара) и спатију. Ага пили купи у султана или од њега добије за одликовање у рату. или буди где, по једно или више села, и из њих наплаћује за свој рачун девето, осмо, седмо, па чак и четврто и треће. Сељаци веле: агама је било по праву девето, а што наплаћују више, то је по њиховој вољи. Против овога вишка могло сеи жалити, али то нико није смео чинити. — Спагжија је чиновник који наплаћује десето (десетак). Спахија је десетак узимао под закуп, и плаћао за њега султану једном за свагда или годишње.

Из Новаковићева „Села“ знао сам за параспур (Село, стр. 177.—178.) иза кесим (Село, 178.), па расшитах о значењу тих речи у овом крају. За параспур сам забележио значење елично ономе што га наводи г. Милићевић на стр. 135. „Краљ. Србрје“. Параспур је рад господару на господареву имању. Свака кућа морала је на параспурној њиви, која, је својина господарева, засејати 20 ока пшенице,