Браство

53

и убаци га у кућу говорећи: „проклет да је!“ Тако је учинио три пут. То је исто чинио и остали народ. Проклињани је из куће грдио све, и бацао се камењем на народ. Од тог доба остане онај презрен у свем селу, те се одсели негде у садањи крушевачки округ. Онај ко станује у његовој кући, веле, мора имати по једног болесника. У целом селу није адравље најбоље, јер је село подводно, отуда му ваљда и име Мекиш. Ну сељаци то тумаче као дејство проклества, баченога на село. — Пре по године дође. мекишкоме свештенику кмет и још неколико сељака, да их научи шта да чине, те да дође владика у Мекиш, да проклетство скине. Са свештеником је био и учитељ мекишки г. Илија Илић, који ми и даде белешку о овој ствари. „Немамо си навидлак (напредак) ни у поље, ни у чељад, ни у стоку, па да скинемо анатему, ега би народ некако прогледаја.“ Кад им се рекло, да би тон коштало, одговорили су да би дали по пет динара од куће: „и ако се нема сал' да се скине проклетија.“

11. јуна био сам у Кочану, 12. у Ђакусу, 18. у ћиторађи.

Идући из Мекиша у Кочане свратио сам на Комњигу, коју т. Милићевић зове Комига или Комиг (Краљ. Србија, 356). Питао сам о тим именима, па ми рекоше да се тако не зове. На ђенералној карти Краљ. Србије на секцији Ниш забележено је име Комнега. Међу тим, као што рекох, мештани је зову Комњига. Комњига је истакнут купаст брег на левој обали Мораве према Курвин-граду. Г. Милићевић вели, да на Комњизи „има стара црква од које сада стоје тек зидови до 3 метра високи.“ Кад сам ја прошао, на Комњизи сам видео обновљену црквицу, за коју ми рекоше да је подигнута на темељу старе црквине, која је запустела онда „кад се претерао