Браство

25

поред Мораве, па се при свем том зна да су им становници досељеници, и то не свуд Бог зна како стари.

Кочане је на месту где се последњи најнижи огранци планинскога дела среза добричког у Мораву спуштају, да се у долини моравској изгубе. Земља је врло плодна, онаква каква је свуд у штомини моравској. Казују да пма где где и смуђавог земљишта. Смуга, смуђе (по од тога придев смуђав) означује овде такво земљиште, које је слабо, песковито и пригорљиво. Веле да је такво земљиште онде, где је у старо време пролазио цигански цар!

Забран овде зову корија, ретко забел. У Копаонику (ср. косанички) забран зову забео.

Из Кочана сам морао журити у Ђакус. Идући у Бакус, морао сам се враћати на Мекиш, јер је ту пут.

Између села Мекиша и Ђакуса село је Самариновце, за које чух да се тако прозвало, што су му становници некада носили благо на самарима.

У Ђакусу сам био 12. јуна. Тог дана у вече, по свршетку званичнога посла, пео сам се на Главшинску Чукуџ, која је од Бакуса за пола сахата на, запад. Пошто ми те вечери за разгледање Главшинске Чуке беше сувише мало времена, то сам и данае 18. јуна, идући за Житорађу, поново свратио.

Главшинека Чука лежи на два сахата од Прокупља, на левој обали Топлице. Главшинска се зове по селу Главшинцу, које је у близини. Она је доста, висока, и са ње је врло велика прегледност низ Топлицу, а доста је велика и на друге стране. Са ње се види Хисар над Прокупљем тако лепо, да изгледа е се може руком дохитити. Врх Паесјаче, на којој има градиште, чини се тако близо, да изгледа, да се с ње може на Главшинску Чуку каменом до-