Браство

59.

~

производи, па ћеш се уверити, да је овде велико обиље природних дражи.

Али и та лепа разнострукост и њена романтичност постану човеку тешке својим неугодностима. Творевине духа и руку људских овде су у зачетку. Путеви су рђави, села изгледом својим убога. Природни дар, који у сваком човеку овде видиш, потпуно је неуређен. Овај добри становник п његова, околина чекају, да им се дода много што шта, Још да није школа, које, поред све напуштености од оних власти, чијем су старању поверене, пружају најугоднијега, одморка, тешко би се могло издржати дуго путовање овим крајем.

14. јуна кренуо сам се из Житорађе за „убово преко валовитих јужних огранака Пасјаче, који су и врло ненасељени п необделани. И кад од иторађе до Дубова прођеш кроз које село, ти видиш да је бедно, спромашно и неупућено.

На путу је једно ново село насељено самим Црногорцима. Ово село чини утисак, кога ее грозити ваља. Ни воћку, око чађавих и у сваком погледу јадних кућерака, нису хтели да засаде. Тако је на много места у овом, самом себи остављеном крају !

Поеле два сахата и нешто више дошао саму Дубово. И у Дубову су насељеници из разних крајева.

У овом селу на састанку потока Старо Момчилово и Момчилово у плацу Благоја Николића налази се некаква зидина, за коју кажу да је манастириште. Зидина је сва урасла у трње, те јој је тешко и прићи. Арнаути су причали сељацима, да је зид од овог манастира разнесен, те грађена некаква воденица.

Староседеоци ив околних села казују, да је село Дубово било око овог манастира (сад село захвата