Браство

12.

књижничара (место Николе Стојановића који је ум! о) Ђура Милијашевић и за одборнике: Мијаило Мијаиловић и Светозар Милојевић.

БХ

Година 1888. тако је исто плодна и значајна.

У њој је за покретни фонд привређено преко 30.000 динара и готово све утрошено на Друштвене циљеве, заједно с остатком из прошле године. А стални фонд увећан је са 56.369 динара, те је тако Друштвени капитал од 60.286 дин. из прошле године попет на 6.655 динара у злату, дакле скоро удвојен.

У њој је штампано !! „Браство“, и радова је за њега било толико, да их је било доста и за Ш „Браство“ за другу годину.

У њој је, поред Вечерње Школе установљен и Друштвени Пансионат, у којем је већ ове године (од 1. нов.) било 32 питомца и то: 8 великошколаца, 5 из М!], 8 из У, 2 из ТУ, 2 из Н и 2 из ! раз. гимназије, 4 из П раз. Учитељске Школе и 1 из ! раз. основне школе, и сви су били из неослобођених крајева под Турцима; а било, се пријавило још 40.

У њој је и Вечерња Школа добила своје преуређење, и од мале основне школе с три наставника постала је особита школа с нарочитим уређењем, и то: с три разреда основне и два разреда приправне школе, и шест наставника. Међу наставне предмете уведено је и Зидарство, те да се боље развије ова вештина, којом се бавила већина ђака ове школе. Управник ове школе г. М. В. Веселиновић у свом извештају за ову годину вели о овој школи овако : „Ко није видео Скопље, престоницу наших старих царева; ко није видео Призрен, летњиковац наших старих владалаца и госпоштине; ко није видео Прилеп, град славног нам јунака и краља Марка; ко није видео Серез, најмилије место царице силнога нам Душана; ко није видео Гостивар и Тетово, најмилије место наших старих владалаца,