Браство

14

нешто сувише за себе а на штету оних наших народских послова, на којима ради Друштво Св. Саве, освајала бригу и пажњу нашега народа; али бих ја погрешио, и био бих неправедан, кад бих нарављу народном и политичким приликама хтео објашњавати тај немили факат...“ Онда се жали: на немар пододбора и повереника; на владу, која је из партиских побуда премештала и отпуштала из службе често најзаузимљивије чланове пододбора и поверенике Друштвене, на журналистику, која је, готово сва, заузимала према Друштву непријатељско гледиште, на интриге са стране и у земљи да Друштво има неке тајне смерове, „те се негде“, вели, „држале придике да је издајство отаџбине бити чланом Друштва Св. Саве г !“

Трећи главни скуп, пред којим је полаган рачун за ову годину, био је у Београду 29. јануара 1889. год. у дворници Велике Школе. На овом скупу на место досадањих одборника: Алексе Илића, Манојла Клидиса, Милована Миленковића и Светозара Милојевића изабрани су: Срета Стојковић, Велимир Антић, Ђока Ж. Ђорђевић и Милоје Тадић. За другог благајника (место Милована Миленковића) изабран је Милоје Тадић, за првог секретара Срета Стојковић, за другог Пера Ђорђевића за трећег Ђока Миловановић; за другог књижничара изабран је арх. Фирмилијан. Усвојене су ове измене у Правилима: да се улози помагача сматрају као добровољни прилог; да се поред утемељача и редовних чланова, уведу и добротвори, који од једном положе Друштву 500 и више динара ; и да се известан део сталног капитала употреби на куповину српских државних. обавезница.

И година 1889. остаће златним словима записана у историји овога друштва.

Те је године приступљено најогромнијем послу, најзамашнијем предузећу, подизању највиднијега и. најтрајнијега споменика српскога родољубља — зидању Дома Друштвенога.