Браство

18

своје школе и Друштвених циљева преко 3.000 комада најодабранијих књига.

Вечерња Школа у овој години порасла је (од 140 у прошлој) на 375 ученика, и то 296 у основној а 19 у приправној.

Пансионат Друштвени одржан је и ове године, али је он имао неприлика, прво због неподесне зграде, друго због недавања помоћи му баш у оно време када је Друштво било највише запетљано око подизања Дома, треће због премештаја његова управника г. М. В. Веселиновића, и четврто због тога, „што је у њ ушло и таквог елемента, који никако није одговарао ни циљу самога завода ни Друштвеном задатку“. Ипак је број питомаца у њему порастао од 30 на 64, иза њих је потрошено 29.650 динара, према 11.632 у прошлој години. Место г. Веселиновића дужност управничку вршио је Ђока Миловановић.

Главни скуп Друштвени, пред којим је полаган рачун о раду за ову годину, држан је у Београду 2. фебруара 1890. На томе скупу донесене су ове одлуке: да се заслужни чланови и други родољуби одликују Друштвеном медаљом (и одликовано је њих 16), да се умоли влада Њ. Величанства да осведоченог родољуба Милоша С. Милојевића премести у Београд, да се пододбори могу образовати и онде "де нема 25 чланова, и једногласно је осуђена хомаровљева етнографска карта балканских земаља „као неверна, нетачна и... на штету српске земље и српског језика“. А у саставу Главног Одбора учињене су ове измене: место Мил. В. Веселиновића, Мих. Михаиловића, Ђуре Милијашевића и Вел. Антића изабрани су: Милош С. Милојевић, Живојин Симић, Мих. Јовановић и Јован Докић. За другог благајника изабран је Мих. Јовановић, за 1! тајника Живојин Симић и за првог књижничара Јован Докић.

И година 1890. може се убројати у године плодна рада Друштвенога.