Браство

Т КОСТА А. ПО ОВИЋ

На Новом Гробљу, у оној парцели иза олтара цркве Светога Николе, две су гробнице једна поред друге. На једној је натпис из лепих србуљских слова: „Милош С. Милојевић“ и испод њега 1840. до 1897.; а на другој: „Фалмилишјарна тробница Косте А. Шуменковића трг. овд. из Старе Србије из села Боровца“.

Ова се друга гробница отвара.

Застадох и у себи питах се са зебњом : да ли није умро 7...

Један од гробара као да разумеде што хтедох питати, те подиже главу и похита с одговором:

— Умро газда-Коста Шуменковић.

— Шуменковић 2!...

— Да. Бог да га прости !

-— Бог да га прости! Али он није умро да га нестане, да се заборави. Не. У делима својим, у спомену на заслуге његове за Стару Србију, за Српство, он ће преживети и живеће дуго, дуго... док је љубави према имену српском...

Осетих бол у срцу своме за овим изгубљеним ретким родољубом, великим Србином, пријатељем својим ; али осетих и дужност : да се опростим с покојником, да рекнем коју о животу његову, изнесем рад његов — њему у спомен, нама и потомству нашем на углед.