Браство

20

а октобра 1. извршено је освећење његово на најсвечанији начин. У говору своме председник Друштвени рекао је: „У престоници Краљевине и у другим градовима српским има доста богатих палата и сјајних храмова, али ће се овај Дом и овај храм уздигнути нада свима другима, најпре светињом и величином задаће, каквој ће служити, а послетим, што њега дижу родољуби из свих крајева српских. Београд ће се овим храмом моћи дичити, јер ће бити најлепши украс његов, јер ће он бити залога поштовања, и љубави, с каквом Срби из најдаљих земаља гледају на Краљевину и њену престоницу“.

У Дом су одмах пресељене и обе Друштвене установе: Вечерња Школа и пансионат. Ну Вечерња се Школа убрзо морала вратити у Теразијску Школу, која је на средокраћи, а пансионат је повећан на 48 питомаца, сем 8 женскиња и још пет мушкараца ван пансионата. У новембру премештен је у Београд и Милош С. Милојевић, и одмах се уселио у Дом као управник пансионата. По предлогу Милојевићеву и на основи, коју је он израдио, установљена је сад у Дому Богословско- Учитељска Шћола, у коју су ушли сви Друштвени питомци, сем оних на Великој Школи.

„Услед увећаног посла у појединим гранама Друштвенога рада, у канцеларијама Управиним радило се свакога дана, пре и после подне. Нарочито је био увећан посао благајника за покретни фонд, као и благајника грађевинског одсека, и то у толикој мери, да се текући посао морао вршити и у недељне и празничне дане“, вели се у извештају Друштвеном за ову годину.

Ове је године штампано: Браство ТУ, Историја Бугаризма од Бдина, Друштво Св. Саве ТУ, Сиоменица Светосавског Дома и примљена за штампање „Неманица или Овче Поље“ од М. С. Милојевића. Прве две књиге штампане су бесплатно а последње две о трошку Друштвеном.