Браство

166 У МИ

да је од шада, шта више, и српски поданик.52 Једно доба за време овога покрета дошло је у Пирот 7.000 сељака са тојагама, вилама и грабуљама и загрозили мислиманима у Пироту.88 Већ смо навели шта је Аврам Петронијевић писао Кнезу Милошу о овој буни У Народа у Пиротском крају противу турских власти (стр. 150), Привидно, Кнез Милош је и у овој прилици употребио свој утицај да се овај покрет Срба утиша,5:

Познати су, даље, покрети Српскога Народа у Пиротској области године 1840. и 1811. Покрет у Нишкој околини године 181. захватио је сву Пиротску околинуди суседне јој градове. () овоме покрету у Пиротском крају нашао је запис гљ Тих. Р. Ђорђевић, у коме се више назире оно што је било при угушивању овога великога " покрета.

Нова администрација и нов реду Турској, са неким новим мерама, које и нису биле за турску управу, иу | овим странама су од половине ХЈХ стол. омемогућили народне покрете. С тога се, место спонтаних народних покрета, све више почели јављати народни ускоци, хајдуци. Без ускока и хајдука није Пиротски крај никада био од тада па све до ослобођења 1878. г. Поред хајдуховања Сто"јана Чавдаразб и Николе Срндаказт из пиротског Заплања "истичу се, 1850-их година; и многе друге хајдучке дружине које су гониле Турке по Пиротској Области и турску управу у Пироту држале у сталном страху. Као најважније

52 () овом знаменитом покрету објављена су нека документа У М. ђЂ. Милићевића, Краљевина Србија... с. 185, 226. и даље. — На овом месту пише М. 5. Милићевић: «Године 1836. око Пирота и у целој нахији пиротској букнула је буна против Турака и народ је хтео да се споји са Србијом. На самом Големом мосту био је крвави бој па је устанак угушен и ослобођење одгођено за доцније».

835 М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија... 186. Овај подвиг Срба - у Пироћанаца потсећа на буну Срба у Крајини г. 1833. И тамо је, на толики број побуњеника било свега 50 пушака. (ПОг. Мих. Гавриловић, Милош Обреновић Ш стр. 454.)

54 М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 47, 185. — Сборникљђ ХГ 279. — Држ. Арх. — Мин. Унушр. Дела (Изв. из Гургусовца од 17. септ. 1836.)

8 Запис овај гласи: «Прво показујем ја Георги Зленеш, април ден 10 пешок... Ига од Орљу и други погинуше 67 души и (Турци) деца живе (на ножеве) дизаше и жене побише у Црноклтшше и у Бепипшае и Кокницу пстрепише људи, 11 априла, у недељу 86 човека. И ша села изгореше и пљачку по пазар продаваше и у шеа куће шолко деца погореше и шолко мал по пљачку учинише и карауле сами погореше па на нас ифтиру врљише.» — Сам Ига од Орљу, који се у овом запису помиње био је ускочки војвода и предводио је чету која је некада бројала и по 100 људи. – а

85 Св. М. Марић, Стојан Чавдар, војвода Заплањски (Браство 4 УГ 294 и даље.). 3

87 Алекса Васиљевић, Заборављени НеКНОлоР оте. „о Рраскво УДУ 338 | и даље).