Браство

АЕ

до поднели». (Држ. Арх. Мин. Ун. Дела).

хришћани морали су — господару и закупцу десетка носити половину, шрећину и десетак у удаљена места од свога села и имања. : 2

Питање о Господарлицима прогутало је многе српске жртве и у Нишком Пашалику: из Нишке, Лесковачке, Власотиначке, Прокупачке и Врањске околине, махом прве и најбоље људе из народа. Многи Срби чифчије, или од времена сопственици имања из ових крајева годинама су се

_ узалуд парничили на Порти са својим наметнутим госпо-

дарима.135 У том времену је много Срба, изасланика народних у Цариград, прогутала помрчина, а многи су, осумњичени

у политички, нашли смрт у далеким анадолским казаматима.

Само на две године пред долазак В. в. у Ниш, у Цариграду се бавила депутација народа из нишких и лековачких

"села и обијала прагове Порте, тражећи правду, и послан-

ства европских сила, молећи их за посредовање и заштиту у њиховој праведној ствари.м0% Али без успеха. Оно што се догађало у нишким и лесковачким селима, било је што је сама Порта желела па често и инспирисала.

По довољно познатом методу, у ствари да избегне, да осујети озбиљнију интервенцију европских сила, Порта је од времена на време и сама препоручивала својим органима да питање о Господарлицима уреде «у духу и смислу прокламованих рефорама». ' Између осталога, позната је султанова наредба о овоме нишком митесарифу из г. 1829. Та султанова наредба у «бугарско-словенском» преводу налази се у нашој Државној Архиви у одељку Нишка Мишрополија. |

Ако је препис овога султанова наређења тачан превод свога оригинала, онда је и овај ферман верна слика ондашње Портине фразеологије. Најважније у овоме султановом ферману је то, што се нишком митесарифу препоручују мере противу оних људи из народа, који су се

138 Д-р Јов. Хаџи Васпљевић, у пом. делу 1! 164 и даље, П 109 и даље; — Ирбијева и Макензијева, Путовање по Словенским земљама егс. 494 и даље. — Хришћани су од прокламовања танзимат-и-хаиријеа веће муке и терет подносили од закупаца десетка но дотле од спахија тимариота. Као и наметнутим господарима, чифчије су морале и закупцима десетка носити десетак у далека места, у Куршумлију, Приштину и Нови Пазар и др.

139 Д-р Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Ст. Србија [1 115-122.

40 Марта 17. 1858. год. КЋћх. Србије у Цариграду пише своме министру: « Има од неког времена овде једна депутацаја од сељана Нишке и Лесковачке нахије који се на спахије и на зулум туже па су се код Порте, као обично, врло мало увајдили. Због тога што им је пре више година Агенција у овој истој ствари помагала они су се и сад, ту неки дан, на мене обратили, али ја, судећи да би иму данашњим обстојатељствима мојом протекцијом код Турака пре наудио него помогао, одбио сам и(х) и само сам и(х) г. Бутењеву препоручио, коме су они, као и Тувнелу и Прокешу прошеније