Браство

179

танска влада и турска сила, и да је дух који се из Србије овуда осећа само један фантом.

Привидно да повлади интервенцији у Цариграду, а у ствари што су га у толико махова дотле тужили мислимани из Ниша што их неможе заштити од хришћана, Велики везир је, сутра дан по доласку у Ниш, збацио нишкога митесарифа, Зејнел пашу, и његова м;авина, Ћаја беја, и упутио их у Цариград. Са овим турским чиновницима протерао је В. в. и Ђорђа Крајналију и Димитрија Чохаџића трговце и српске прваке у Нишу.1 5!

Да би што очигледније показао да уводи обећане реформе, да спроводи равноправност свих поданика без разлике вере и извиђа злоупотребе власти и т. д., Велики везир је, од првога дана, завео и у Нишу опште примање. Најбољи начин да се осујете жалбе и тужбе хришћана противу мислимана и власти.52 При свем том нашао је он начина да прими мислимане и засебно.1253 Већ другога дана по доласку свом пред њим је било одједном 35 мислимана. Турци су се Великом везиру жалили на блискост српске границе и на рају што је свакога дана све осионија. «Не само што се од раје не смемо крешаши по вилајешу, жалили су се мислимани Садрезаму, него ако омркнемо нисмо сигурни хоћемо ли освануши». Жалбе мислиманскога света поклапале су се са извештајима султанских власти. И Порта и В. в. осећали су блискост границе Србије; осеЋали су да се раја материално, политички и морално све више диже, и да треба што више заштитити свој мислимански елеменат у овим странама. Осмога дана по доласку свом, В. в. је и хришћанима дао засебну аудијанцију. Како се доцније показало, то је учињено у циљу, да би се хришћани, својим жалбама и тужбама, још више открили. Хришћани су се и жалили на Турке зулумћаре; на своје бивше спахије и друге турске изелице, што су им се наметнули за господаре имања; на одрицање свакога права и равноправности са мислиманима пред судовима; противу отимања и силовања девојака; противу насилнога помуха-

Е 10 Шта је, иначе, могао В. в. да узна о Зејнел паши за једно вече. Џевдед вели да је В. в. због дефицита затворио и благајнике: пиротског, нишког и лесковачког; да је лесковачког митесарифа и на робију 10 година осудио. Међутим, о овоме нигде више нисмо чули, сем што је Порта наводила нешшо о томе у својој одбрани (Аксћ. Фрћот. егс. 108, и даље.

| БИ ова двојица били су осумњичени да су у вези са Српском

владом и да дају новац да се хришћани парниче и буне противу

мислимана. Крајналију су терали Турци у Цариград гола и боса. Тешке је он муке на том путу претрпео 152 Д-р Милов. Спасић, у пом. делу.

53 Сам В. в. спомиње тајно примање — Агсћ. Ффурјот. ес. 108.

=