Браство

више опрезности, да се тај круг одвише не шири, не толико из бојазни, да би се његов рад могао проказати, ко-

лико да се човек реши оних пословичних пацова, који беже

са лађе што тоне. У Бечу се била изгубила глава. Противности између њега и Берлина нису биле непозната ствар и оно што је задржавало Карла да не учини и раније своје сепаратне понуде Антанти није била ни искрена убеђеност

о нужном савезништву ни витешко прегслаштво да издржи

до краја у свом друштву, него страх од Вилхелмове освете

игуп ада немачких чета. У Уну трашњој политици он је вољан

"на попуштања. Зна се, да је цар звао Чехе себи на све

могуће начине и да им је нуђено његово крунисање у Прагу; иознат је, исто тако, класични и код нас много навођени

"Стањеков одговор: и зра! Мајез! 4!»

На читавом свом путу Тиса је примећавао ту измењену ситуацију. Али, рачунајући на поцепаност међу Хрватима. на старе суревњивости између њих и Срба, на више мађаронско чиновништво и Пешти одане велике поседнике, он је ипак био склон да верује, да је сав тај покрет одвише надуван, да идеја народног јединства нема дубоког корена и нарочито није нимало веровао у могућност ма каква активног народног отпора у случају какве више одлуке. Кад га је гроф Кулмер уверавао о противном он је презриво мануо руком: «Ви сте, грофе, под ратном психозом !» Кад је, мимо очекивања, у Сарајеву наишао на заједнички фронт Срба и Хрвата, који су му одбили поје-

_ диначне преговоре иу једном меморандуму, пуном преба-

цивања за сурови режим у земљи, нагласили, да је идсја

"народног јединства «постала политичком вером и догмом

нашег народног бића» и да они неће-“друкчије решење нга-

_ родног питања, «него у целини и то на темељу права на_ родног самоопределења», он је изгубио присебност, почео је

ударати руком о сто и разјарено викати: «Добро, ми можемо пропасти, али ћемо још увек имати толико снаге да

_ вас смрвимо!|» «Ви се надате нечем од Србијег» говорио

је. не предушујући. «А знате ли, да ће та Србија бити

МАНЕ толика, да је увек могне Бугарска појести за до-

ручак:» Присутни су му на то окренули леђа и изашли

из собе. Бојећи се каквих репресалија после тога одмах се са-=

· зива у Загреб. нови збор политичких људи (5. октобра),

којама пристулају формално, пошто су и пре ушли у неке акције, уз раније групе српски радикали из Срема, нови дисиденти коалиције др И. Лорковић и др Б. Шурмин и сељачка странка са Стјепаном Радићем. Словенци су дошли

већ организовани у свом Народном Свету исто каои Дал- = "мација. Кусе закључује ,. да се одмах по провинцијама обра- _ | зују народни одбори и створи велико Народно Веће. У исти _

мах позвата је и српско-хрватска коалиција, да приступи