Браство

277

којом је васкрсло име српско. У таквом стицају прилика, Бугари су се латили новога система и метода за извођење свога програма: одрођивања Срба у Ст. Србији и Маћедонији и одвајања од њихове националне матице, од Србије. — И ако су оваквом свом раду давали карактер тежње и борбе за изазивање интервенције европских сила; да натерају Европу и Турску, да се Маћедонији, ако ништа више, даде автономија, — Бугари су, у ствари, развили варварску борбу противу онога дела Српскога Народа у Ст. Србији и Маћедонији, који је своју националну заставу високо носио и није је испуштао из руку ни у највећим не-. вољама — Судећи по броју жртава Српскога Народа, што су их причинили бугарски, такозвани, устаници, а још више по начинима на које су умарани, где, и у ком крају. највише ти српски мученици, — главни задатак бугарскога «востанија» био је угушивање свакога трага српскога. Нема, данас, жива Србина, који не памти како. су Бугари, у оно доба, живе Србе. спаљивали, и живе сарањивали ; како су у дубоке пећине спуштали живе људе да тамо умру на највећим мукама. И кад је почело овако сатирање Српскога Народа, и настали случајеви, где су Бугари опустошавали читава српска села, и догорела свећа до ноката, — као многи други прави просветно-културни раденици српски у оним странама, и Јован Стојковић се латио пушке, и пошао у гору, да тамо потражи непријатеље Српства.

Од тога доба почиње јавни рад четничког војводе Ђабунског.

И ако је у томе колу родољуба било и најобичнијих печалбара и штребера, који се и данашњи дан протурају као културни раденици у Неослобођеним Крајевима и као учасници и сарадници у устаничком покрету, Народ Српски из свих. крајева српских дао је, из своје средине, доста истинских и великих поборника и за овај посао народни. По раду на светом народном делу, вазда ће остати знатна имена Јована Довезенског, Мицка Крстића, Анђелка Алексића, Глигора Соколовића, Јосифа Димитријевића, Лазара Кују нџића, Ћорђа Скопљанчета, Бране Цветковића, Доксима Михајловића, Косте Пећанца и других, међу којима ће за навек светлети име и Јована Бабунског.

Од Ристовца па све до крајњих граница наших земаља на југу настао је жив покрет. У њему се истичу људи из народа, и сваки посао који они сами руководе, урађа плодом.

Схватајући велики значај прелаза преко Вардара и бабунских кланаца, Бугари су, још у првој појави четничке акције, највећу пажњу поклонили овим објектима и највећу снагу уперили на бабунске кланце. Због тога је Бабунски, може се рећи, први и издржао најстрашније нападе