Браство

Х

280

Шта је све Бабунски урадио, и колико много кориснога, видеће се док се објаве архивски податци наших и савезничких команада, у саставу којих је Бабунски био са својим одредом.

Вазда истрајан у своме раду, неустрашим, јаке воље и непоколебиве вере: да Ће народна му ствар поћи напретком, кад се многима чинило да је откуцао и дванаести час, Бабунски је исто такав био и на Солунском фронту. — Он се никада није поколебао у својој вери: да ће Србија васкрснути и већа и сјајнија, но што је била.

Онолики, и онакав савршен појам о дужности; онака искрена осећања према својој земљи и своме народу; онолика правичност и великодушност колико је Бабунски показао у целокупном свом раду, могло се развити само у човеку који је био онако јака карактера и онако велике душе какве је био Бабунски.

И ако је врло ретко изражавао своје негодовање према овоме или ономе и неупутном раду који није у његовим рукама; и ако није готово никада ништа оштро критиковао, и никада своју околину није дражио, и ни зашта се на Солунском фронту, сем на неке савезнике, није тужио, ни Бабунски није могао да сакрије своју индигнацију према

једној групи, која се била формирала, и како се Бабунском

чннило, свом својом одвратности испољила у Солуну и врбовала и Бабунскога за своје паклене послове, служећи се, при том, и употребљавањем неприкосновених чинилаца.

Разуман као дечак, марљив као ученик, трудољубив и безпрекоран као просветни раденик; свестан посла и подухвата: разборит, хладнокрван и куражан као четнички војвода; прибран, обазрив, искусан и практичан као организатор; трпељив и самосавладљив у беди и невољи; до крајности скроман, приступачан и снисходљив у добру; питом, благ и мирољубив у опхођењу са својим сарадницима, познаницима и пријатељима, — Јован Бабунски био је неподељено омиљен не само у своме крају, у коме је највише и пајдуже радио, него и код свих с којима је дошао у“ додир. А четници, дружина његова верна, сматрали су га, по врлинама његовим, као ненадмашна човека. — Ако се и за кога од просветно-културних реденика у Ст. Србији и Маћедонији и од четничких војвода, то се за Бабунскога може рећи: да је скоро 30 година беспрекорно и примерно живео и неуморно радио за свој народ и за своју отаџбину Србију. Као у сваком свом послу и позиву, Бабунски, резервни српски официр, чинио је част и официрском кору и, по осведоченим заслугама, с поносом је носио и висока одликовања, која су красила његова у истини јуначка и патриотска прса.

А у аналима Друштва Св. Саве пок. Бабунски је један од најбољих питомаца Друштвених од постанка Друштва ло сада.