Браство

26

Рума, Загреб, Сисак, Винковци, Осек итд.), у Далмацији и далматинском острвљу, у Банату (Алибунар).

Ми знамо и у каквим су становима живели неслићани. У многим до сад споменутих насеља нађене су јаме, округле или неправилног облика, по 1 1 до 1:50 т дубоке, које представљају несумњиво неолитске станове. Над јамом свакако дизао се један плетер.

Већ у ово доба било је јамачно насеља која су сеу главном бавила индустријом, а мање земљорадњом и сточарством. Изгледа да је Бутмир био такво једно насеље. По свој прилици становници Бутмира бавили су се првенствено керамиком и прављењем оружја и оруђа од камена. Дабогме своје производе они су извозили и продавали изван земље.

Као што се види, трговине је било још у ово доба. Интересантно је да су наши крајеви били у везама чак с далеким земљама. Јер у неким неолитским насељима. код нас нађено је предмета од опсидијана кога у нашим областима нема. Он је морао бити импортиран или из Грчке, или из Мале Азије, или са Карпата.

После каменог доба настало је једно време кад се упоПе чист бакар (не бронза) за грађење разних предмета. У свима крајевима наше земље нађено је доста прелмета од тог метала. То бакарно доба пада отприлике у средину треће хиљаде година пре Христа (2500 г.).

Затим долази бронзано доба, које у нас траје отприлике од 2000 до 1000 г. пре Хр. Ту периоду историје наше земље ми познајемо данас доста добро, захваљујући осо бито ископавањима која су вршена нарочито у Босни и Србији. У Србији је из тог доба насеље код Винче (ист. од Београда); то, међутим, није искључиво бронзано насеље, јер у њему има и остатака из ранијег, неолитскога и познијег, гвозденог доба. У Босни су откопана таква насеља у Рипчу на Уни (близу Бихаћа), у Доњој Долини на Сави (ниже Босанске Градишке), у Дебелом Брду (код Сарајева). У главном, та три насеља припадају гвозденом доба, а само им почетак иде у брон: зано.

Предмети од бронзе који се најчешће налазе јесу се кире, српови, гривне и огрлице, копља и мачеви, копче (игле «за сигурност» ) и укоснице, накит за појасе (пафте), итд. У Доњој Долини нађено је и неколико кацига, од којих су неке израђене у земљи, а неке импортиране из Грчке.

Насеља у Доњој Долини и Рипчу била су саграђена на води. Куће су стајале на пилотнама (на кољу).

Живот ових «сојеничара» ми познајемо доста добро. Знамо и чиме су се хранили, и како су своје мртве сахрањивали, и како им је изгледао дом, огњиште и улица. Гробље им је било изван насеља, ма да су неки гробови нађени у самим кућама. Мртваце су сахрањивали с накитом