Браство

39

Из латинског језика који се говорио у нашим крајевима постала су доцније два романска језика. Као што је у данашњој Француској из латинског постао француски језик, у Шпанији шпански итд. тако је код нас постао старо-далматински и румунски. Старо-далматински изумро је тек наших дана.

Латински језик је био јако распрострањен у највећем делу наших области. У једном делу, међутим, грчки је био распрострањенији. Линија која је раздвајала те две зоне ишла је отприлике од Дебра на ушће Црне, а одатле на Белу Паланку.

И вера домородаца претрпела је под Римљанима велике измене. Разуме се да су многим домаћи богови остали и даље у поштовању, некад задржавајући, а некад и ме"њајући име. Тако Јаподи доцније поштују бога извора и воде Бинда, коме дају надимак; Нептун. Јамачно се под римским именом и ликом бога Либера и богиње Либере крију нека домаћа божанства. Домаћи су богови и Медаур, бог рата, који се представља на коњу с копљем у руци, затим богиња Латра код Либурна, итд. У Ш в. веома су распрострањена нека источњачка божанства, као нпр. персијски бог сунца Митра, чији се рељефи и натписи често налазе код нас, па Јупитер Долихен, Изида, Серапис и др. Те су култове доносили и разносили нарочито чиновници "и војници с оријента. Легијона је било на Дунаву много; отуда тако велика распрострањеност источњачких богова.

И хришћанство се рано појављује код нас. Каже се да је већ један ученик апостола Навла, 1ит, проповедао науку Христову у Далмацији. То није сигурно. Али је поуздано да се у тој области хришћанство учи на крају првог века.. Међутим за дуго после тога у нашим изворима нема ни трага од хришћанске вере у Далмацији. Јамачно је било у Приморју мало хришћана, али своје цркве нису имали. До Диоклецијана слабо се што зна о хришЋанству у Далмацији. ирНој доказа да има хришћанства у тој области имамо тек у другој половини Ш в., кад се "помиње први епископ, солински, св. Венанције (+ 270). И од тога доба, уз пркос свима гоњењима, хришћанска вера све се више шири у Далмацији, у првом реду у Солину. Гоме су доказ четири епископа солинска Ноје знамо од "304. до 381 г., затим многобројни хришћански записи који су ту нађени, три простране базилике (цркве) откопане у Салони и четири гробља откривена у истом месту и околини. Најстарије ] је од тих гробаља Манастирине, које постоји већ на крају ПШ в. Гробље Марусинац почиње крајем ТУ в. Једна базилика постоји у Солину у исто време, с краја ЈУ в. У половини У в. почиње пак грађење градске солинске бази„лике. И у другим великим варошима нашег приморја цвета Христова наука у ГУ в. Око 380 г. помиње се у Задру