Браство

11 века централан положај у историји Јужних Словена. Утврдив своју власт други владалац те државе, кнез Михаило, добио је од Папске Курије, 1067 год., своју самосталну црквену организацију, архиепископију у Бару, а десетак година после тога он је добио од великог папе Гргура УП краљевску круну, и тиме потпуно признање државне независности.

У исти мах се и хрватска држава, почетком друге половине 11 в., под својим највећим владаоцем Пиром Кресимиром необично оснажила освојив готово цело Далматинско Приморје. У то се доба у хрватској држави водила жива борба за употребу народног језика у цркви. Та борба апсорбовала је сувише снагу државну и много је допринела слабости Хрватске. Уз то су дошле и друге разне унутрашње несугласице, које су дале прилике Мађарима да се уплету у хрватске послове. Напослетку су 1102 год. Мађари заузели Хрватску и уништили самосталну хрватску државу.

У доба кад је пропала Хрватска, умро је био у Србији краљ Бодин, и у његовој су држави настале покрајинске и династичке борбе и ратови. Услед тога је централна државна власт сасвим ослабила и држава се распала. У тој борби особито се истакла она покрајина у којој је био центар прве српске државе, основане средином 9 века. После дуге борбе та је област, под управом умешног и мудрог Стевана Немање (1169—1196), успела да утврди своју превласт и да окупи око себе већину српских покрајина, сем Босне, која се у то доба издвојила у засебну државу.

Оснивањем те нове српске државе, Немањићске, најзнатније до сада државе на словенском југу, почиње нова епоха у Историји јужних Словена.

Кад је Стеван Немања утврдио власт у својој наследној области, у планинском насељу Копаоника, он је прегао да примора и друге српске области да се придруже његовој држави и да признаду његову врховну власт. Благодарећи необично вештој и окретној политици, он је у томе и успео. Везавши се са Млетачком Републиком, а доцније, кад је Византија, после смрти цара Манојла, почела опадати, са Угарском и са Бугарима, који су били устали на оружје, Немања је знатно проширио своје земље и утврдио своју власт. Савез са Немачком морао је Немања скупо платити, јер га је византиски цар Исак Анђел потукао (1190 год.) и узео му многе покрајине, које је био освојио од Византије. Ипак је Немања, кад је захвалио на престо (1196 год.), оставио својим наследницима солидно организовану државу, која је, благодарећи особито тој доброј организацији, брзо напредовала и снажила се.

Али је Немања, сем политичког, решио и верско питање у својој држави. Средином 12 в. ухватила је била у српским