Братство
98 -—
да испратим мисао сваког родољуба у ону далеку и славну прошлост, кад су побожни Неманићи зидали задужбине за далека покољења. Али по неизбјеживој логици намећу се питања: Колико смо данас јаки у вјериг Јесмо ли се „савешћу осудили због лености наше“ као што пита Теодосије, животописац Св, Саве. Колико смо показали воље и уложили труда да се просвјетни идеали оживотворе у непрегледним редовима незналица 2 Колико смо пута искрено покушали и озбиљно порадили, да затрпамо изворе трагичног раздора о нашем друштвуг Колико смо залијечили болних друштвених рана чупајући коров неправде» Под теретом ових питања можда ће одјекнути протест савјести наше, али не варајмо се! Нека малаксалост и равнодушност према вјерским и моралним обвезама у данашњем нараштају јесте факат, болан и тачан. Ријетки примјери појединачне храбрости и енергије не могу нас много утјешити. Док се заносимо илузијом сретније будућности "и величамо сјајне. моменте прошлости, допуштамо "мирно да се лажни и незвани учитељи бацају блатом на наше светиње. Нико не испитује њихове намјере ни методе, нико не осјећа њихову маскирану присутноот и вјеште замке, нико не реагира на њихову поругу. Слобода нам је отворила широке видике а ми заклањамо очи дланом, ваљда заслијепљени силним олијеском..
Иза триумфа моралне снаге у минулој борби обузима нас сањиви занос. Да нам нису понестала средства. обране» Или нас је издала снагаг Не! Него се безбрижност и лакомисљеност замотала у паучину лијености.
Адоброрече неки филозоф:„Лијеност у пауковој мрежи свршава се у гвозденим ланцима“. Не варајмо се! Они, данас слаби и подземни противници вјере и цркве православне могли би се усудити једног дана да измиле из кртичњака својих сплетки и обмана и да се пркосно и гласно насмију нашем дремању инашимгвозденим ланцима. Не варајмо се! Јер о нашем раду или нераду, моралној снази или слабости, воде многи кроничари рачуна, да га једанпут заврше с оптужбом. Али сачувај нас Боже од тога ! Из факта притајене енергије не смијемо још закључивати на трајну немоћ. Уклањање