Братство

Ломен жртвама у Гаџку.

У недељу 15. септембра прошле године обављен је свечани помен жртвама аустро-мађарске тираније. На парастосу чинодјествовали су протој. Видак Вишњевац, јереј. Јован Поповићи Шпиро Старовић, који је одржао лијеп и дирљив говор о величини палих жртава за слободу наше отаџбине.

Освећење звона у Нишићу. Заузимањем вриједног свештеника г. Славка Трнинића набављена су и освећена звона нишићке цркве на Спасовдан.

(6]:-=-0)

0 празницима и светитељима "Месеца Марта.

9. Четрдесет мученика. За време цара римскога Ликинија живело је у једном војничком пуку његову у јерменском граду Севастији, 40 војника који су исповедали хришћанску веру. Цар је гонио хришћане, па је једном наредио, да се сви хришћани морају клањати идолима римским. Ова четрдесеторица не хтедоше: Војвода Севастије,- Агриколај, веома их је волео и ценио, јер беху послушни у миру и храбри у боју, али их је по заповести Царевој морао бацити у тамницу. Ни молбе ни претње не имаху успеха. Беше март месец и велика студен. Царски судија нареди да их сву ноћ држе у оближњем језеру које се ледило. А кад их ујутру још нађе живе, па како се ни онда не хтедоше одрећи Христове вере, све их погуби и телеса им сажеже. 10 је било око 320. године.

25. Благовести. Тропар нам кратко и јасно казује значај празника. „Данас је почетак нашега спасења и откриће вековне тајне: Син Божји постаје Сином Дјеве, а Гаврил објављује благодат. Стога ими кликнимо сњим Богородици: Радујсе, Благодатна, Господ је сТобом“. Бог је, дакле, пре свију векова одредио да спасе грешнога човека преко својега Једнородног Сина — и то је она тајна коју је објавио аранђел Дјеви Марији.

30. Цветн. На шест дана пред Пасху Исус нареди двама ученицима да му добаве осла (магарца). Уседне нањ и упути се у Јерусалим из Витаније, где је пре тога дигао из мртвих Лазара. Исус је знао да иде у страдање и смрт. Народ, занесен чудом које је учинио на Лазару, примио га је као цара и победитеља; бацали су палмове гранчице на пут преда њ, као што се бацаше победиоцима, застирали су пут својим хаљинама и клицали су с ученицима заједно. Цео се град узбунио поздрављајући свечано и радосно Господа. О том се пева у тропару празника овако: Христе Боже, васкрсао сииз мртвих Лазара, уверавајући нас тимпре Твојјега страдања, даће бити опћега васкрса. Стогатиим