Братство

== По =

и много интересантнији запећак у самотворној и врло стременитој литици пред једном пећиницом, у којој је такођер црквица. Та је пећиница била испосница најприје св. Исаија, за тијем св. Василија. Пред њом из саме стијене избија један сасвијем мали изворић, а поред њега један стручак лозе обавио стијену око извора. На тој необичној висини пред црквицом у самој стијени и код божјих угодника чисто се осјећа духовна јачина и нека тајанствена милина прожима срце, и порађа најдубље размишљање о себи и уопће о свијету.

Вјера у Бога и његова угодника св. Василија доводи б6олеснике у Острог готово из свијех српских покрајина, а 0особито из: Црне Горе, Херцеговине, Боке и Зете. Све хита да се поклони остацима св. Василија, и да се помоли Богу и његову угоднику, тражећи својим мукама олакшице.

Међу поклоницима има и Турака и Туркиња, које такође доводи вјера у Бога, тражећи лијека код његова угодника. Није један примјер да и Хришћани и Турци доходе у Острог, с каквом дуготрајном унутрашњом болешћу, па сеиз Острога враћају с увјерењем да им је олакшано, завјештавајући се добровољно, да шаљу Острогу прилог сваке године, док су живи, у воску или тамјану. Гледао сам о Тројичину дне 1864. год. међу поклоницима и једног бега Љубовића с фамилијом из Невесиња, који је био дошао, да се поклони св. Василију, а видио сам тада из Феризовића и Никшића, који сваке године о Тројичину дне или донесе, или пошље у воску и тамјану прилог Острогу, као завјет, што је ту нашао лијека. Манастир Острог није никаква старина. Он је постао, по свој прилици, у почетку 17. вијека. Али је са св. Василија чувен и веома поштован у српскоме народу, особито у; Црној Гори, Херцеговини, Боци и Зети.

Нићифор Дучић.

бод

Лаж.

У почетку васпитања треба омладини стално и озбиљно тумачити и особито оштро нагласити то, да суштину лажи не чине речи него обмањивање. Може се лагати ћутањем, двосмисленошћу, наглашавањем једне речи или једног слога, погледом, који истиче 'особито значење једне реченице, — и сваки тај начин лажи куд и камо је гаднији и подлији него сама лаж, „речима изречена. Заслепљена савест пада до најни-