Братство

славне Цркве, главне основе њене организације и односа према држави, а ближу унутарњу самоуправу Цркве прописаће Устав њен. Влада је извршила неке измене у пројекту Светог Архијерејског Сабора. Због тога је одложено решавање овога питања до месеца, септембра. („Весник Орп. Цркве“.)

Дан руске културе. На лруги дан Духова руска емпграција у целоме свету прославила је Дан Руске Културе. Тога дана је рођендан великог руског песника Пушкина.

бео

_ Биљешке,

Пренос костију владике Рада. 21. септембра о. г. имао би се извршити пренос костију владике Рада - Његуша из Цетињског манастира у пјесникову гробницу на Ловчену. Како се чује, преносу ће присуствовати Њ. В. Краљ. На свечаности ће учествоват и Њ. Св. Патријарх. Краљ је ставио у ту сврху велика новчана средства за подизање нове на мјесту старе гробнице, коју су Аустријанци за вријеме рата разрушили. Има се захвалити само помоћи Краљевој, што ће и тако брзо да оствари жеља свих Црногораца и свих Срба уопште. На изради гробнице раде наши одлични умјетници: сликар Предић и скулптор академик Јовановић. У вези са том великом свечаности отпочело се већ са оправком пута Цетиње— Иваново Корито до врха Ловчена. (»Време« од 24. УМ.)

Тодићева задужбина, Бродарски капетан г. Драгутин В. Тодић рођен је 1880. године у селу Војници округа пиротског. Као сиромашан сељачки син свршио је Београду пет разреда гимназије па је онда ступио у Српско Бродарско Друштво као обичан морнар треће класе. После четири године неуморног рада он успева да положи испит и постане капетан, али већ 1908. кад је постао и. заповједник брода буде отпуштен из службе из политичких разлога.

Он због тога ипак не клоне, већ се задужи код пријатеља и купи једну дрварицу на којој је сам био и крмар и обичан мрнар. Али једна бура потопи му и дрварницу и сав терет на њој. Тодић ни тада не посустаје већ послије много труда успјева да извади/дрварицу и да продужи посао. Ускоро затим посао му је тако пошао за руком да је за три године купио још три нове дрварице, а 1912. пароброд »Дрину«.

Чим је букнуо европски рат, пропало му је сво бродовље и он је отишао на војну дужност. После повлачења преко Албаније, нашао се у Марсељу са неколико десетина франака у џепу. Ту је и по трећи пув постао обичан матроз и то на шлепу »Пе де Ргапсе«. Кад се вратио у отаџбину поново је успео да обнови своје бродарство и сад располаже са једним паробродом и са неколико дрварица и шљепова. Тодић је ви-