Братство

____ 122

Силни Господе Боже! Сачувај ме и заштити од

сваке муке, биједе и невоље: у дану и ноћи и на

сваком страшном мјесту мене и моју дјецу, РБ народ и свакога доброга човјека. -

Крстом се кретимо, Богу се молимо, крстом лијежемо, крстом устајемо, крст нас чува до поноћи, сви анђели од поноћи, сам Бог до вјека — Амин.

Забиљежио Петар Мирковић, учитељ.

Видовданско прекађивање гробова.

Свака православна српска породица прекађује гробове својих МИЛИХ покојника из читуле, коју _ брижљиво чува за иконом и то како гдје: [0] крсној слави, Задушницама, на Марковдан и Томину Недјељу. А сав православни српски народ

прекађује заједнички сви.и свуда гробаве својих заједничких предака, који су часно пали на Косову на Видовдан борећи се:

»За крст часни и слободу златну«. — Познати наш црквени

бесједник, охридски епископ Николај вели: »Видовдан је најистакнутији дан у нашој историји. (Он се више види, него ма који други дан. Он је једна огромна висина, са које се да пре-

гледати сва наша историја уназад и унапред«. — Косовска погибија изазива сваке године на Видовдан болове, а: »Велики болови — како каже Милош Ђурић у својој »Видовданској Етици« — изазивају гигантско ширење душе. Косовским по-

разом народу се душа проширила, народ је из пада свог, из губитка слободне државе, изучио ново сазнање. На развалинама "националне среће поникла је као божур црвена вера у

будућност. Из горива видовданског бола избијао је пламен вере.

у народно васкресење. И ако је отаџбина пропала, не сме душа

пропасти. Док буде вере и душе биће и отаџбине. Тај бол и.

та вера имађаху много профетскога и телескопскога у себи. Они беху цело једно пророчанство, које је као какав неразрушив мост, спајало и помиривало нараштаје једне с другима. Нараштаји у предању чуваху пророчанство то. И бол и вера

беху вазда свежи, као да су јучер слуге с бојишта се вратиле“

и јављају: »Цар погинуо војске изгинуле«.

У очи Видовдана свјетлуцају прислужена кандила у побожним кућама пред иконом крсне славе рода и племена. Сутрадан чини се у црквама помен. Сваки побожни православни Србин прислужује свјећицу преносећи се у мислима, да је на разбојишту честитога цара Лазе, а све то за вјечни спомени блажени покој: тога свијетлог цара-мученика и његових јунака;

а уједно и свим оним жртвама, који су пали освећујући Косово =

А

с идаевајијејемеј нара лун