Братство

ним бићима. Према томе љубав, тесно саткана с душом човековом, чини суштину племенитих осећаја и важи као начело моралног живота. Ову љубав можемо упоредити са добротворном реком, која, по речима једног уваженог богослова, напаја пусте и ледене степе земаљског живота, да постану родним.

Љубав узноси мисао човекову у небеске висине, спаја дух његов с Богом везом благодарности, одржава хармонију у свету, покреће вољу на делатност, долева јој сталну енергију. Она побуђује човека да одржи свој живот, свој »Ја«, али му скреће пажњу и на друга истоветна бића око себе; развија у њему осећај пријатности, симпатије према тим бићима, позива га да ступи у братски. узајамни однос с њима.

Рад људски једна је породица, једне крви, и произлази од првог прародитељског пара. Услед првородног наследног греха, односно његових последица ослабљени су родбински осећаји међу члановима ове милионске породице, а код огромног дела угасила се и свест о пореклу свету. Али оваплоћена Реч Божија, Богочовек Христос, распламтео је искру божанске љубави међу људима и открио богатство и цену њених плодова. Само хришћанска љубав, идеална и несебична, могла је постати главна сила лично сопственог развитка и усавршавања, и могла је дати активној вољи у њеној делатности моралну вредност. Само она разбудила је родбинску свест и братске осећаје у људском друштву, и управила дух Људски Свемогућем Творцу. Та љубав има тежњу да обухвати цело човечанство и да организује велику друштвену заједницу на верскоморалној подлози Христове науке и да сви чланови њени постану учасници царства Божијег. Само она она може дефинитивно решити друштвена питања и осигурати трајност среће и блаженства.

Хришћанска љубав Поа ује се у добрим делима. Она прелази уске границе егоизма и шири се као кружни талас међу члановима једне породице, племена, народа, вере и напослетку целог човечанства. Она пружа помоћ свима, који страдају и трпе беду, духовну или материјалну. Она постаје љубав делотворна и милосрдна. Милосрђе и доброчинство су богати и видни резултати хришћ. Љубави. Делотворна љубав, то је интензивно старање Хришћанина о моралном усавршавању ближњих помоћу савета, поуке, личног примера помагање у животним невољама, утеха ожалошћених, несебично пожртвовање. Задаћа морално-васпитаног Хришћанина састоји се у том, да тачно разуме о оцени све оно што има значај за живот, да разуме »гласе живота људског око себе«, да оцени »велику трагику стварности«. Он ће тада осетити туђу беду као нарушавање дру:'твене хармоније, осетиће је као повреду свога душевног мира. У њему ће затреперити осећај самилости и он

ће напрегнути све силе, да ублажи патње својих ближњих, да затрпа извор њихов.