Братство

—- 177 ===

Архим. Трбојевић такођер покренуо је малу религиозну библиотеку, која је имала успеха, али која је с непознатих разлога престала штампати своје књижице. Народна Хришћанска Заједница у Крагујевцу почела је штампати по програму »Хришћ. Живота« »Житија светих«. И ако је и ова лектира потребна народу, ипак би требало врло опрезно приступати овом раду и имати све предуслове за избор материјала. Код издавача осећа се велика ужурбаност.

Сав овај рад створила је приватна инициатива, организације и поједине личности. Званична организација верска уче> ствује у свему овоме са једним листом, у коме се штампају едикти и у коме пише стално по један старији протојереј од уводника до бележака. Заиста је непојмљиво, да се никаква пажња не обраћа на веронаучне уџбенике, уџбенике у Богословијама и факултету, него се стално служе скриптима, који који замарају и учитеље и ученике. Неопходно је потребно да се одмах приступи штампању уџбеника, а нарочито оних, који

се нигде не могу добити.

Жалосна је чињеница, да у непосредној близини наших највиших представника сектанти штампају масу својих књига, а они се не сећају да своје свештенство упуте какав ће став заузети према њима, Где је потребно руководство против сек= таната > Руска црква у Пољској, која се налази у врло тешким околностима, штампа књигу, упуства и листиће, а ми нисмо у стању крај црквених имања и штампарије да издамо ни најпотребнији молитвеник. Наша званична А организација требала би што пре- да приступи овом послу. ,

Питање религиозне књиге није ствар академског расправљања, него ствар, која је уско везана са животом наше цркве. Ако наша јерархија сматра да је ово питање другостепене важности, може се у врло кратком року разочарати. Сектанти представљају несумњиво много већу, опасност од клерикалних прозелита. :

Данас можемо констатовати једну врло немилу чињеницу, да су свештеници врло ретки купци религиозне књиге и врло лоши претплатници религиозних ревија. Ову рану не треба крити. Има, истина и ту изузетака, али један велики проценат не чита никако религиозне књиге, а још мање ревије. Свештеници и њихове породице претплатници су политичких листова, књижевних ревија, »забавника«. Има примера где су неки протојереји повратили неразрезане религиозне листиће | са примедбом да не примају. Зар се можемо чудити појави и

ширењу сектантске књиге, коју ревносно уносеу народ разни агенти и коју наш народ у својој наивности прима 2

Пред нама су врло лоше перспективе. Свуда примећујемо збуњеност, неорганизованост, инертност. Приватна инициатива дала је много, али и то не може задовољити потребе. Сав до-

1 1 ћ