Братство

254

„равља и највећа туга: Зима нас лишава тих преимућстава, и гони нас до последњег даха. Названа је: убицом сиромашних људи. И она и заслужује ово страшно име. Какав ћете закључак из тога извести. Кад је време неумољиво, да ли и ми да будемо такви» Зар нас зима и цича не треба да подсете на братство» Мислити да је нашој браћи хладно, да мала деца дршћу, да нема ко да се стара о болесницима, не значи ли то слушати и чути како нас дужност позиваг Зима треба да приближи чланове људске породице онако исто. као што прикупља чланове једне породице око топле пећи: Кад и на нас наиђе, збимо се у редове, да би смо једно друго загрејали. Ову дужност одавна су понеки разумели. У многим земљама приређују се разни скупови и свечаности, којима се иде на то да се покупи што више прилога и тим што боље помогне сиротиња.

Ако имате срца, разумећете олако, шта вам зима вели. разумећете ову поуку о доброти, коју нам она пружа. И бићете добри, склони да поделите са онима који немају ништа или врло мало, бићете готови да

дајете мрвице сиротим тичицама, којима снег и хладноћа врло лако дођу до главе. Ну, нарочито још од зиме ћете се поучити да не будете саможивци, већ да увек помишљате на своју несрећну браћу.

Шарл Вагнер.

о)

Религиозни моменти у руској литератури. |

Руска као и све остале књижевности славенских народа оснивају се на религиозној основи. Најстарија руска литература налази се у области средњевековне црквене књижевности и религиозних потреба руске цркве. Световна т. зв. лепа "књижевност датира у Русији од Петра Великог. Отац руске књижевности Ломоносов, сироче, васпитано у манастиру, био је врло религиозан човек и његова дела имају обележје рели– гиозности. Његови последоваоци, почев од Карамзина па све до Гогоља, оца нове руске књижевности, писали су своја дела.